Dinarski krediti

Dinarski krediti predstavljaju vrstu zaduzenja preduzeca  kod koga su ukupan iznos duga i mesecne rate izrazene u dinarima. Dinarski krediti mogu da budu indeksirani i u valutnoj klauzuli. Krediti sa valutnom klauzulom su krediti kod koga se celokupan iznos duga i iznos svake rate izrazava u stranoj valuti, a pri isplati kredita i placanju svake rate iznos u stranoj valuti se preracunava u dinare. Prednost dinarskih kredita u odnosu na kredite sa valutnom klauzulom je sto kod dinarskih kredita pomeranje kursa dinara prema stranim konvertibilnim valutama nema uticaja na visinu mesecne rate.  

Pri odobravanju kredita izrazenog u stranoj valuti, isplata kredita od strane poslovne banke se vrsi u dinarskoj protivvrednosti, a rata odredjena u evrima se preracunava u dinarima po kursu na dan dospeca svake pojedinacne rate. Kao sto se odobrava kredit u dinarima, tako i obaveze po kreditu, tj. rate, vracaju se u dinarima. Iznos dinara koji se dobije od banke i visina rate koja se placa banci utvrdjuje se primenom odredjenog deviznog kursa, koji moze biti kupovni, srednji ili prodajni. Koji ce se kurs primeniti za preracun strane valute u dinare odredjeno je Ugovorom o kreditu. Nije redak slucaj da banke pri isplati kredita primenjuju kupovni (nizi) kurs, a pri obracunu visine rate prodajni (visi) kurs. To predstavlja dodatni skriveni trosak prilikom svake otplate.Devizni kurs se menja svakodnevno,sto utice na visinu  rate u momentu kada dospevaju na naplatu. To znaci da kurs koji je primenjen pri isplati kredita gotovo nikada nece biti jednak kursu koji se primenjuje kod otplate kredita u ratama. Ove vrste troskova kod dinarskih kredita nema.   

Krediti sa valutnom klauzulom mogu biti, na prvi pogled, privlacni pre svega zbog nize kamatne stope nego sto je to slucaj kod dinarskih kredita. Medjutim, oni istovremeno nose znacajno veci rizik i podrazumevaju vece troskove zbog nepredvidivih valutnih kretanja. Sem rizika promene deviznog kursa, krediti sa valutnom klauzulom nose i rizik promene referentne kamatne stope za konkretnu valutu. Kod evra, referentna kamatna stopa je EURIBOR, dok je kod svajcarskih franaka to LIBOR. Ove kamatne stope se mogu menjati nezavisno od uslova poslovanja u nasoj zemlji, sto je i najveca opasnost za korisnike kredita sa valutnom klauzulom.   

Nedostatak dinarskih kredita prema kreditima sa valutnom klauzulom jeste visa kamatna stopa koja se obracunava. Medjutim, u nasim uslovima kretanje kursa vrlo cesto nadmasi ovu razliku u kamatnoj stopi, te se generalno dinarski krediti mogu smatrati boljim izborom. Posebno je znacajno imati u vidu da su krediti sa valutnom klauzulom rizcniji u situacijama kada je kurs dinara prema evru neobicno nizak i gde se moze ocekivati njegov rast u narednom periodu.  

 Narodna banka Srbije, je ove godine dala preporuku  bankama da razvijaju nove vrste kredita namenjene gradjanima i privredi u dinarima bez indeksacije za devizni kurs, vec, po potrebi, uz indeksaciju za referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije ili stopu rasta indeksa potrosackih cena. Takvi krediti bi nosili znatno manji rizik za finansijsku stabilnost zemlje.Dinarski krediti koje banke daju gradjanima i privredi bi mogli znacajnije da pojeftine ukoliko bi monetarne vlasti  svoju kamatu spustile  za nekoliko procenata. Za koliko bi se umanjila referentna kamatna stopa NBS ne zavisi samo od inflatornih pritisaka, vec i od toga koliko se vodi  restriktivna fiskalnu politiku. Vlada Srbije bi i NBS trebalo bi da potpisu i memorandum o dinarizaciji. To podrazumeva da sve mere koje budu donosile monetarne i fiskalne vlasti budu podredjene jacanju domace valute.   

Banke svojom poslovnom politikom definisu vrste kredita namenjene privredi i islove pod kojima se vrsi njihovo odobrenje. Da bi odobrile kredit privredi Banke  zahteve klijenata treba da razmatraju  efikasno, strucno i pazljivo, kako bi se pronaslo optimalno resenje, kako za klijenta, tako i za Banku.  

Banke su u svojoj ponudi uvrstile vise  vrsta dinarskih kredita ili dinarskih kredita sa valutnom klauzulom sa rokovima dospeca do godinu dana (kratkorocni) i rokovima od 1-3 godine (za trajna obrtna sredstva)   

- Krediti za likvidnost Ovim kreditima se prevazilaze svakodnevne ili povremene potrebe za novcanim sredstvima  

- Overdraft krediti  koji su  dobro  resenje ukoliko su preduzecu potrebna  sredstva za prevazilazenje trenutne neravnoteze u prilivu i odlivu iz tekuceg poslovanja. Ovi krediti imaju niz prednosti kao sto su: koriscenje raspolozivih sredstava u svakom momentu bez prethodne najave; mogu se se po potrebi vise puta koristiti i vracati do datuma dospeca; kamata se placa samo za dane koriscenja dozvoljenog minusa na iznos prekoracenja  

- Kredit za obrtna sredstva. Ovim kreditom se finansira nabavka zaliha, placaju obaveze prema dobavljacima a, isto tako, finansiraju se i manji objekti (na primer gradjevinski) cija je izgradnja moguca u roku kracem od godinu dana.  

- Kredit za pripremu izvoza Odobrava se na osnovu Ugovora o izvozu, prilozene izvozne carinske deklaracije ili otvorenog loro akreditiva.  

-  Revolving krediti  koji sluze za finansiranje povremenih potreba za dodatnim obrtnim sredstvima i za povremeno finansiranje odrzavanja likvidnosti. Revolving kreditima se omogucava koriscenje i vracanje kreditnih sredstava u skladu sa potrebama, sukcesivno ili jednokratno. Klijent moze da povlaci  i da vraca kredit,  najavljujuci svoje zahteve putem faksa, e-maila ili u drugom pisanom obliku.  

- Krediti za trajna obrtna sredstva. Ovim kreditima se omogucava finansiranje trajnih obrtnih sredstava potrebnih za stabilno poslovanje preduzeca, povecanje njegovog prometa i dobiti. Kamatna stopa na kredite moze biti fiksna ili promenljiva, a visina kamatne stope se odredjuje u zavisnosti od boniteta klijenta, njegove poslovne aktivnosti,  od odgovarajucih sredstva obezbedjenja, kao i od karaktera i obima saradnje klijenta sa bankom. Ista vrsta kredita moze da ima razlicitu kamatnu stopu 

Nacin otplate kredita se aranzira u skladu sa rokom trajanja kredita i karakterom transakcije a najcesce tako sto se kamata po pravilu placa mesecno dok se glavnica vraca u jednakim mesecnim ratama nakon grace perioda ili u celosti o roku dospeca kredita.  

 Instrumenti obezbedjenja kredita koje banka prihvata su: namenski-garantni depozit, obveznice stare devizne stednje, hipoteka prvog reda nad prihvatljivim i lako utruzivim nepokretnostima, zaloge na prihvatljivoj opremi i drugim osnovnim sredstvima, korporativne garancije kao i menice u slucajevima veoma dobrog boniteta klijenta.  

Prilikom podnosenja zahteva za kredit preduzece treba da dostavi banci sledecu dokumentaciju: Resenje o registraciji preduzeća (sva resenja od osnivanja do podnosenja zahteva) ; obrazac overenih potpisa ovlascenih lica za zastupanje; odluku o osnivanju i Statut preduzeća ; Potvrdu o izvrsenoj registraciji nadleznog poreskog organa sa PIB brojem; Kratak opis preduzeca koji mora sadrzati sledece elemente:kratak istorijat preduzeca; podaci o menadzmentu preduzeca (ime i prezime, funkcija, radno iskustvo, obrazovanje i sl.) kao i o broju i strukturi zaposlenih u preduzecu; plan razvoja i strategija poslovnog nastupa preduzeca u buducnosti; opis delatnosti preduzeca i karakteristike trzista (stanje na trzistu, glavni konkurenti, trzisno ucesce preduzeca, trzisni trendovi, ponuda/traznja i sl.) opis glavnih proizvoda i usluga i njihovo procentualno ucese u ukupnim prihodima preduzeca  

Finansijske izvestaje za poslednja tri obracunska perioda i to bilans stanja, bilans uspeha, bilans tokova gotovine; polugodisnji izvestaj ako se zahtev podnosi u drugoj polovini godine i revizorske izvestaje ukoliko postoje.Biznis plan ili projekcije poslovanja preduzeca u narednom periodu; elaborat o investicionom ulaganju (ukoliko se trazi investicioni kredit); dokumentaciju u vezi sa eventualnim instrumentima obezbedjenja (npr. Izvod iz zemljisnih knjiga, plan parcele i objekta i sl.).Banka zadrzava pravo da, u zavisnosti od potrebe, zatrazi dodatne informacije ili dokumentaciju ocemu se klijent obavestava u najkracem roku.  

Ukoliko preduzece nije klijent banke,moze dobiti vid kratkorocnog kreditiranja iako je saradjivalo sa nekom  bankom. Dovoljno je da dostavi potvrdu o ostvarenom prometu u drugoj banci i otvori racun u banci nakon cega mogu brzo sredstva da budu na raspolaganju, pozajmica u visini od 5% sestomesecnog dinarskog prometa koje je preduzece ostvarilo u drugoj banci. Trazena sredstva mogu biti na raspolaganju klijentu u roku od 24 casa od odobrenja zahteva. Moze se po potrebi vise puta koristiti i vracati do datuma dospeca.   

 

 

 

  Bookmark and Share